Novi pocetak

Published on 17:15, 04/25,2020

 

Doselila sam se. Petak je bio. Toliko smo bili umorni da smo se samo srusili i zaspali. Jutro posle. Nemate nista. Sledi najsmotanija kupovina ikada. Ne znate gde, sta i kako. Mada donekle je i zanimljivo. Jer sve je novo.Ot tisli smo da nadjemo negde da platimo neki tv paket i internet. Kazu najbrzi prikljucak za mesec dana.

Polako smo poceli da raspakujemo osnovno. Iskreno kada sam pakovala stvari dobijala sam toliko glupe savete da ne mozete da zamislite. Posto smo mi vec ziveli zajedno sami 3 godine nakucili smo sve i svasta. Ja sam resila da ponesem sve sto koristim.

Znaci garderobu koju nosim, sudje koje koristim, dekoracije koje koristim. Znaci imam sve i ljudi mi savetuju kao nemoj to nositi, kupices tamo. Wtf? Zasto bi kupovala kada imam i mogu da prenesem. Mi smo ziveli kao podstanari u Srbiji, znaci sve sa morala da spakujem pa sam sve i donela. Zasto bi mi tamo stajalo? Cak sam dobila i savet da garderobu ne nosim, da kupim tu jer je jeftinije?! 

Vidite i da se odlucite tako to bi znacilo da cete prve nedelje barem biti kao cirkus jer nemate pojma ni gde je otprilike obicna prodavnica a kamili butik ili raznorazne druge radnje. Nisam mogla da verujem sta slusam. 

Znaci, prvi taj vikend je najzanimljivije. U ponedeljak smo sredili papirologiju. Muz odlazi na put. A ja? Ja ostajem sama u nepoznatom bez tv-a, interneta i svega ostalog. U prevodu sama sa telefonon.

 

--->nastavlja se 


Selidba stvari

Published on 19:05, 04/03,2020

Moj muz je prvu vizu produzavao u septembru.Kada je stigla nova viza imao je rok od 7 dana da se prijavi na adresu.Tada smo iznajmili stan.Tu racunajte minimun dve stanarine kao depozit i za naredni mesec stanarina.

Kada se prijavljujete na adresu ili kada je menjate gledajte da svu papirologiju odradite isti dan. Znaci otisli smo do opstine da prijavimo adresu i dobijemo papir o boravku.Zatim idete na socijalno da sredite knjizicu,ako imate mobilni na pretplatu tu prijavite promenu,u banci prijavite promenu,na poreskoj se vadi broj.Ovde vam poreski broj treba za sve.Nista od ovoga nije manje bitno jer vam posle moze napraviti problem.Mi naprimer nismo to uradili za banku i cim je prvi put muz pokusao na bankomatu da podigne novac odmah je bankomat progutao karticu i posto tada jos nismo ziveli tu imali smo peripetiju nevidjenu.

To je bilo krajem septembra.Naravno otisla sam do odelenja za strance i tu su mi na papir napisali sta je potrebno za spajanje porodice. To realno saznate i na netu ali nema rekla kazala direktno se obracate institucijama kako bi dobili najtacnije informacije.

Negde do polovine oktobra sam ja skupila svu dokumetaciju za spajanje porodice i krenuli smo put Slovenije.Tada sam ponela i prvu turu stvari u stan.Znaci izgledala sam kao rumun koji ide na pijac.Karavan pun,ni igla da stane.Posto je bio oktobar spakovala sve letnje stvari i ostale stvari koje nisu bile potrebne za zimu i donela ovamo.Pakovala sam sve u vrece crne one velike za smece tako najvise stane u auto.Sto se tice granice samo su me svugde pitali jel moglo jos da stane :D

Viza mi je bila gotova krajem novembra.Tada sam napakovala sve preostale stvari i donela.Putovala sam sama isto natovarena za dz.Brinula sam jer sam nosila tv nas.Ali nikakav problem na granici.Sve stvari vakumirane u kineske vakum vrece.Na pola puta krenule da se izduvavaju.Samo sam cekala da explodiraju i da nastavim put u kabrioletu :D

Da vam ne pricam kako je bilo sve to nositi na cetvrti sprat bez lifta.Platili smo dva meseca stanarine i ako nismo bili tu ali se isplatilo.Niti smo se cimali oko stana a i natenane smo se preselili.Inace ponela sam sve sto koristim (malo i necega sto ne koristim :D).I ako su mi savetovali da to ne radim a ne znam zasto tj zasto da trosim pare ako ne moram?! Prenela sam znaci sve od posudja,garderobe,ukrasa,dekoracija,knjiga ma svega.

Ako ste u mogucnosti nosite sve sto mozete. 

 


Nasi ljudi u inostranstvu

Published on 15:32, 03/31,2020

Ono sto ce vam nasi ljudi u inostranstvu reci jeste da bezite od nasih ljudi u inostranstvu.Od samih gastrabajtera cete cuti da su nasi ljudi najvece zlo.

Ja jos uvek sa tim ne mogu da se slozim.Prvo u danasnje vreme na drustvenim mrezama imate svakakvih grupa nasih ljudi.Tu cete uglavnom dobijati polovicne informacije.Sve sto tu procitate istinito je 50% u proseku.Ali i to je nesto jer ce vas koliko toliko usmeriti u zeljenom pravcu.Svaku informaciju proverite u nadleznoj ustanovi.Generalno barem ovde komunikacije preko mail-ova ide relativno brzo. Ukoliko tu postaviti neko pitanje a zenskog ste roda obavezno ocekujte u inbox barem jednu dobru foru od jednog gastrabajterkog smekera.

Ja sam na primer preko te grupe upoznala dve porodice ovde.Pomogli su mi i jedni i drugi.Jedni su mi bili komsije.Pomogli su bukvalno oko svake sitnice.I verujte,ne da vam znaci nego ste zahvalni do neba.

Kada trazite posao svi nasi ce vam pomoci.Neki stvarno a neki kao.Ali niko vam nece reci ne.Ali svako ce vam za svoju firmu reci da je grozna i da je tesko ali da je dobro da preguras do neceg boljeg.To ne slusajte.Gde vam se ukaze prilika za rad i ako vam odgovaraju uslovi probajte.Lako cete da produzite dalje ako ne odgovara.Ali uverite se sami da ne odgovara. 

Velika vecina ce vam takodje reci ako pitati za misljenje da li se u tu neku drzavu vredi preseliti da produzeti u neku bolju i da se ne isplati.Pa zasto su oni onda tu?

Moj savet: lakse cete zapoceti novi zivot negde ako imate pri ruci nekog svog zemljaka.Cisto nekog za popiti kafu i ispricati se kako je danas lep i suncan dan.Grabite svaku priliku koja vam se pruza da se druzite sa drzavljanima zemlje u kojoj se nalazite.Jer u tom grmu lezi zec.Najsrecniji cete biti kada upoznate nekog naseg koji je iz vase neposredne blizine u domovini i sa njim cete se najbolje razumeti.

Najbitnije: druzite sa ljudima koji su ljudi,bez obzira na sve ostale verske,nacionalne ili bilo kakve druge karakteristike. Bitno je vrlo je bitno da sebi stvorite drustveni zivot. Mozda je stvarno istina kao sto kazu da ta prijateljstva nikad nece biti dobra kao ona u domovini ili nikad ne znate.Mozda ova budu jos bolja.


Prokleta korona

Published on 22:20, 03/29,2020

U inostranstvu zivim kao sto znate ako ste citali moje tekstove ranije.Ovde sam vec 4 meseca i nisam uspela da se zaposlim.Onda me je strefilo jos i sve ovo sa koronom.

Muz mi je vozac tako da sam uglavnom sama.Sama sa svojim mozgom toliko vremena.Nema gore.Inace sa neko sa groznim strahom od smrti i bolesti.inace borbu imam s tim.Po struci sam zdravstveni radnik doduse nikad nisam radila u struci i nadam se da necu.Upravo su mi skola i sve te grozote koje sam videla izazvale taj strah.Svi simptomi su simptomi raka kod mene.Nerealno je znam.Medjutim,ko ima ovu boljku zna kako je.

E sad je dosla korona.Prvo moj muz je vozio za Italiju dok se jos moglo.Znaci trauma ziva.Pomno sam pratila sve,citala,gledala bila sam puna i inoformacija i dezinformacija.I tako iz dana u dan.Onda sam odlucila da ohladim malo glavu i nekako se sve smirilo.

Vidim da ako nemas strah da se razbolis,imaces strah od toga da nece imati ko da ti pomogne jer je sve bazirano samo na koroni.Izgleda da sada druge bolesti ne postoje.

Ovo vise nije ni opasnot od korone nego od psihickog unistenja.Taman kad isprazne infektivnu kliniku napunice psihijatriju.

Ne mogu skroz da se iskljucim i da bas ne pratim situaciju uopste jer sam sama tu i moram da znam kakve su mere uvedene da nebi popila neku kaznu.Tako da svako vece udjem na stranicu Vlade nase republike pogledam da li ima novih mera i tu zavrsavam.

Ali...Kazu da je sve stvar izbora. Tako da ja sam izabrala da ne gledam i ne citam nista vezano za virus. Svima sam rekla da mi ne salju klipove,tekstove i sve ostalo o koroni.Ni ono pozitivno sto se pise.Neka me ne zove niko ako cemo da pricamo o virusu.I verujte,posle par dana ovako imam mnogo manje simptoma,stresa i losih misli.Preporucujem to svima.

Kako se vi nosite sa ovom situacijom? 


Porodica i prijatelji u domovini

Published on 17:57, 03/29,2020

Pre nego sto sam se ja preselila ispratila sam sve svoje drugarice osim jedne. Sve su mnogo pre mene otisle.Vecina je otisla da studira u inostranstvo.

Sretala sam ih uglavnom za praznike.Onda kada bi dosli svo vreme sveta bi proveli zajedno i cekali sledece vidjenje.Inace se u medjuvremenu osim sa jednom retko cujem.To mi je uglavnom islo na zivce ali svaki put kad bi se sreli u Srbiji nastavili smo gde smo stali prethodno.Nikad nisam imala osecaj da nesto propustam u necijem zivotu ili oni u mom.Ali jednostavno izmedju nasih vidjanja retko ima komunikacije i sve se nadoknadi kad se vidimo.Tako smo se valjda navikli i izgleda svima tako odgovara.Sada smo bukvalno svaka na svom kraju sveta.Sa ovom jednom sam bila (i jesam) izuzetno bliska. Posle udaje smo bile cak i skoro komsinice.Pred moj odlazak cini mi se bile smo bliskije vise nego ikad.

Ta drugarica mi je ruku na srce pruzala veliko podrsku.Zanimao je kao i danas svaki detalj mog zivota i plana za dalje.Postavila mi je 100 pitanja za narednih 100 godina mog zivljenja u inostranstvo ali ni jedno sta ako ne uspes,ne budes mogla,ne snadjes se...Izuzetno sam joj zahvalna zbog toga.Od kad sam otisla obavezno se jednom mesecno minimun pije kafa na viberu i to najmanje u periodu od dva sata. :D

Sto se tice porodice... Svi su znali da odlazimo sa ciljem da budemo zajedno kao normalna porodica konacno.Zato su ceo proces i izuzetno podrzavali.Mojoj baki je bilo ultra pretesko moje preseljenje ali je bila srecna upravo zbog spajanja porodice.Ona je provela 35 godina u inostranstvu tako da verujem da razume zrtvu.Od tada joj je navika jos da se cujemo nedeljom,tako da redovno zove. :) Cini mi se da su moji roditelji smatrali da je najpametnije da se ode iz Srbije.I ispratili su me bez puno emocija.Roditelji mog muza su naviknuti da je on stalno po belom svetu a sa njihove strane je bilo malo suza.Najteze mi je bilo da ostavim svog mladjeg brata.Ali..Uskoro ce zavrsiti srednju skolu,tako da verovatno ce i on nestati iz Srbije svetlosnom brzinom.

Kada se sada osvrnem na svoj odlazak,svi su me ispratili bez emocija.Zatvorili zamnom kapiju i pozeleli mi srecu.Ocekivala sam kisu suza iskreno i ako nisam znala kako bi to podnela.Verovatno bi me to slomilo.Posto sam to ocekivala,ispracaj bez emocija je za mene bio nesto najokrutnije sto su mogli da mi prirede.Cim sam im se sklonila sa vidika naravno da je potekla suza koju sam obrisala vidno uvredjena.Shvatila sam da ne vredi da placem i da kukam jer verovatno me niko od njih nece razumeti.Mislila sam kako oni uopste ne kapiraju koliko je tesko otici.Verovatno su svi se kapirali ali je svima ovako bilo lakse.

Sada mogu samo da budem zahvalna sto su mi omogucili da se do granice ljutim a od granice odljutim.Zahvalna sam na svakoj situaciji koja je na bilo koji nacim u mom preseljenju donela minimum emocija jer bez emocija je sve lakse :)


Posao u domovini

Published on 13:28, 03/28,2020

Pre preseljenja sam radila kao sef u jednoj firmi.

Kancelarijsko-administrativni posao.Lep ali naporan.24/7/365 je firma radila tako da nikad nemas mira.Ali volela sam ga iskreno.Volela sam svoju poziciju.Moj bivsi sef je govorio da sam rodjenja za takav posao.Nikad ne bi volela da radim neki posao gde niko nece znati ni kako se zovem.Smatram da imam potencijala,ima da propevam slovenacki i da nadjem posao svojih snova.

E zato kada je pocela prica o preseljenju za mene je bilo nepojmljivo da odem sa svog radnog mesta.Da me neko zameni? Boze sacuvaj.Ne mislim uopste da sam nezamenljiva ili nesto u tom smislu ali jednostavno nisam bila spremna ni u kom slucaju da predam stafetu.U tih godinu dana resila sam se svih potencijalnih radnika koji su mi bili "pretnja".E to nije doza sebicnost nego totalitarna sebicnost.

Kuci sam imala mini kozmeticki salon koji je taman bio u prvoj full godini poslovanje. Radila sam po cele dane i imala lepe pare.

Ali... Sa druge strane imala sam (i imam) muza vozaca kamiona.Koji je kuci bio 5 dana u mesecu a nekad i manje.Ziveli smo kao podstanari,radili kao konji ali smo na kraju bez razmisljanja mogli sebi sve da priustimo.Ali... Da je jedan od nas popustio sa poslom ode sve dodjavola.Da muz batali kamion i radi posao za prosecnu platu tek onda smo otisli dodjavola.

Shvatila sam da tim tempom se ne moze ziveti.Prvo ja necu moci celog ziovta da radim dva posla po 18h dnevno drugo ne zelimo ni jedan ni drugi da muz provede zivot na tockovima.I sta nam ostaje? Da odemo gde moze svako da radi svoju dnevnu smenu,dodje kuci svaki dan i ima novca za zivot.

Tako da,kako je vreme odmicalo oprastala sam se od svog posla.Na kraju sam odlucila da jednu meni dragu devojku postavim na svoje mesto.Cilj mi je bio da bude druga ja.Nije jos ali bice.Mora biti.

Tako da znate da preseljenje ne mora nuzno biti zbog loseg zivota.Moze se desiti i kada od svog zivota zelite da napravite jos bolji :) 


Sebicnost

Published on 14:34, 03/27,2020

Juce je bio grozan dan koji je doneo savrsenu lekciju.

Sebicnost kao kokreator srece i unutrasnjeg mira.Sta je pesnik hteo da kaze?

Smatram da u zivotu treba imati dozu sebicnosti kako bi sebi sebe postavili na prvo mesto.Da objasnim.Kada u sebi imate dozu sebicnosti za tu radnju odnosno da sebi sebe postavite na prvo mesto vi cete lakse naterati sebe da sebi obezbedite srecu i unutrasnji mir.

Stalno ponavljam doza jer ne zelim da se stekne utisak da u zivotu treba biti ono klasicno sebican i biti ono samo ja,ja i ja i niko drugi. To ne. Znaci treba znati dozirati.

Sta dalje? Kada vi jednom sebi obezbedite na taj nacim srecu i unutrasnji mir odnosno kada osetite taj spokoj tesko cete dozvoliti da vam to neko narusi.Dacu jedan primer da lakse objasnim.

Znaci vi ste tacka 1 koja je sebi obezbedila srecu i mir.U braku ste.Muz je tacka 2.I sad,nesto krene da se dogadja u vasem braku ili odnosu i samim tim da vam narusava vas spokoj.

Ima 3 scenarija.

Prvi:Mozete da reagujete odmah.Naprimer porazgovarate o problemu,nadjete resenje.Da li razgovor rezultirao pozitivno ili negativno vi vrlo brzo opet postajete stara tacka 1.I u slucaju negativnog konteksta,brzo dolazite opet do stare tacke 1 i nastavljate zivot kao savrsena tacka 1. Zasto? Jer ste upotrebili upravo tu dozu sebicnosti,bili sebi na prvom mestu.

Drugi:Mozete da trpite,pokusavate,trudite se itd.Znate ono u fazonu bice bolje.Samim tim vise niste tacka 1.Vi dok trpite,pokusavate i trudite se postajete tacka 2,3,8,15,65.Postajete sve te tacke koje nemaju ni svoj mir ni srecu ni nista.Znaci dok ste dosli do tacke 65 vi ste izgubili vreme,energiju,zivce i svasta nesto jos i svakako pucate.I sada vi em sto ste sve to izgubili dok ste dosli do tacke 65 em jos treba puno,puno,puno da ulozite svega da bi ste se vratili sa tacke 65 do tacke 1 i nastavili gde ste nekad stali.I kada se vratite do tacke 1 da li svesno ili podsvesno kajete se sto ste se makli nekada davno sa tacke 1.

Treci:Najgori. Postali ste tacka 65,ne znate ili nemate volju za bilo cim a kamoli za napredkom.Dolazite do tacke 165 ili do kraja zivota.Odlazite sa mislju kako vam je zivot bio promasen i jedino sto imate kvalitetno od tog braka su vasa deca.

Nazalost vecina ljudi zavrsi u trecem scenariju.

Molim Vas,razmislite o ovome.Imate jedan zivot. I budite srecni i spokojni. Mozda sreca nije ni toliko vazna koliko unutrasnji mir.Ne dozvolite sebi nikad da postanete ni tacka 2 ni u kojoj situaciji.Balansirajte.Ponavljam jednom zivite,srecno i spokojno birajte.

Jer sve ovo je samo stvar izbora. 

 

 


Susret sa realnoscu-nastavak

Published on 20:46, 03/26,2020

Celo vreme sam se nadala da nam nece izdati stan,muza ce vec firma prijaviti na tu neku njihovu adresu i ja idem kuci.

Mislila sam eto kao nisam uspela zbog tog stana i kao nisam ja bas toliko kriva. Imala sam to neko opravdanje da meni bude lakse. Izdali su nam stan ne znam ni kako ni zasto sam pristala na to. Otisli smo u prenociste,imala sam groznu noc. Ujutru smo otisli po ugovor i da se prijavimo.Sve smo obavili i krenuli kuci. Imala sam vremena jos neka 2 meseca dok moji papiri budu gotovi.

Tada mi se konacno razbistrilo. Pa sto se ja mucim? Ako ne budem mogla ili zelela da se vratim jednostavno necu. Propasce mi pare koje sam dala kao depozit? Ma neka propadaju,ja sam ih zaradila zaradicu ih opet. Stanodavac ce imati lose misljenje o meni? Ma neka ima i tako me vise u zivotu nece videti. Jednostavno postupicu kako se budem osecala,uradicu sta je najbolje za mene i apsolutno me nece biti briga sta ce ko da misli. Na kraju ja ipak ostajem sama sa sobom a ne sa tim ljudima i tada je najbitnije da se sama dobro osecam.

Dosla sam kuci nikad srecnija. Stavila sam na vagu dobro i lose. Nista mi to nije pomoglo iskreno. Bilo je fifti fifti. Razmisljala sam svakodnevno pomalo kako bi bilo da odem. Postajala sam srecnija pri pomisli da odlazak (valjda me gurala zelja da budem tetka iz inostranstva :D).

Verovatno,kada se sve sleglo nestao i je i strah od nepoznatog. Jer nepoznata je sada vec poznato. Znam kako mi izgleda stan,komsiluk,prodavnica,mesto. Imam cak i neke nove prijatelje.

Kada sam se vec preselila shvatila sam da sam ja u ta dva horor dana ustvari prebolela svoje preseljenje. Jer kada sam se stvarno preselila bila sam vec kao domaca. Bilo je puno,puno lakse. Danas sam i zahvalna na tome sta sam tada prezivela.

Preporucujem svakome ko je u mogucnosti da pre preseljenja obidje mesto u kom ce ziveti. Na taj nacin cete eleminisati strah od nepoznatog koji igra veliku ulogu. Lakse je kada se ide u poznato. Lakse zamislite sve u glavi. Takodje bi preporucila da budete zahvalni na prilici da odete u to mesto ili drzavu. Kao i da vizualizirate sebe na tom mesto srecnu/srecnog.

I bice lakse. Ulozite vreme u psihicku prepremu sebe. Bice nepreconljivo. :)


Susret sa realnoscu

Published on 19:10, 03/26,2020

Svi mi naravno planiramo selidbu duze vreme. Ceo taj koncept je uglavnom u glavi skockan tip top. Medjutim kada dodje do susreta sa realnoscu,bude gadno.I to bas gadno.Barem je to u mom slucaju bilo tako. Ovako. Znala sam da cu se seliti godinu dana ranije. Mastala o tome,planirala ma sve sam znala sta cu i kako cu.Dane na poslu sam jedva izdrzavala a kuci brojala dane do preseljenja.

Taj momenat je dosao malo ranije i pitanje selidbe je morala da se resi u roku od 7 dana. Stizemo u nasu dezelu i razgledamo stan. Jedan jedini koji smo nasli.U putu sam osetila da mi je lose. Nisam znala zasto. Verovatno napad panike. Cutala sam. Nista strasnije za mene nego kada psiha izazive fizicke simptome. Jezivo.Prvo lose mi je,srce mi lupa,znojim se,tresem se,ne mogu suze da suzdrzim. Sa druge strane strah jer mi je lose a nemam osiguranje.

Elem,dolazimo u stan. Stojim,gledam,ne znam da li sam na nebu ili na zemlji.Uopste mi nije vazno kakav je stan samo zelim da idem kuci. Verovatno bi mi bilo lakse da izadjem napolje i isplacem se ko covek ali sa nama su dvoje nasih novih slovenskih kosija koje sam upoznala preko grupe srbi u Sloveniji i realno sramota me je da pokazem emocije. Objasnjavam zeni situaciju da sutra moramo biti prijavljeni na adresi jer je sedmi dan i plus petak i plus im enota radi neka 4 sata.

Zena zaprepascena planirala je jos nedelju dana da joj se tsna razgleda.Kaze zvace nas za sat vremena njen muz. Sedimo mi tih sat vremena,znaci ja ne mogu jednu rec da izustim.Toliko mi je bilo lose da nije realno.Zove za sat vremena.Telefon kad zazvoni ja tri manja srcana udara dobijem.Objanjavamo i njemu kaze on zvace za sat vremena.

Kazem muzu molim te da izadjemo napolje da popricamo. I usput na stepenicama krenem da ronim suze,kazem mu da ne zelim uopste ovo da zelim da idem kuci i to je to. Spremna da batalim ulozenih godinu dana u ceo proces.Muz jadan sludjen samo mi je rekao da ne zeli ni na sta da me prisiljava i da razmislim.

Zove nas covek i kaze da dodjemo u stan. Odlucili su da nam izdaju stan uz debelu kaparu.

 

>>> nastavak sledeci clanak 


Odluka o preseljenju

Published on 21:09, 03/17,2020

Pozdrav svima,
zivimo u doba velikih migracija. Ako ste zainteresovani za preseljenje ( nebitno koja drzava je u pitanju) verovatno cete lako naci informacije kako to da ucinite.Barem sto se tice administrativnog dela.
Medjutim,postoji tu i onaj drugi deo-emocionalni.On je obicno u zadnjem planu i bas se o njemu ne razmislja.
Da li zbog nedostatka vremena ili uzbudjenja koje vlada pred preseljenje nije ni bitno. Bitno je da taj deo uglavnom kad tad dodje do izrazaja.A obicno se to desi kada se preselite i sve sredite.E tada,tada...
Ja sam puno radila na tom delu.Moja ideja je da Vam svakodnevno prepricavam svoje dogadjaje i misli koje smatram da Vam mogu biti korisne.Da Vam ispricam svoj put.
U zadnje vreme sam se susrela sa puno prica u smislu sta mi je ovo trebalo,sa ne znam sta ja uopste trazim ovde do milisekunde pred erupcijom i povratkom kuci.
Smatram da to nije resenje.
Moja destinacija je Slovenija. Uzivajte 

Facebook: kofer selidbenih emocija

 

 


Pruzi korak

Published on 19:56, 10/03,2019

Svaki korak znaci.

Skinite aplikaciju "Pruzi korak" i pomozite deci oboleloj od raka.

Svaki korak koji napravite drustveno odgovorne kompanije ce unovciti i uplatiti Nacionalnom udruzenju roditelja dece obolele od raka kao donaciju za izgradnju nove roditeljske kuce.

1km=100din

Prilikom vec realizovane izgradnje Pruzi korak je na ovaj nacim doprineo sa nesto vise od 3 miliona dinara.

Samo je potrebno da skinete aplikaciju.Jer verujem da telefonon vec sada nosite sa sobom dok obavljate svakodnevne obaveze.