Svuda podji kuci dodji

Published on 21:12, 10/14,2019

I tako.Predasmo mi nase papire na opstini,iznajmili stan i vracamo se kuci. Konacno. Odmah mi je lepsa ta Slovenija postala cim sa sela u auto i krenula nazad.


Migracija i sve sto ona nosi

Published on 21:33, 10/08,2019

Koliko ima nas koji se selimo?

Kakva su vasa iskustva?

Da li nas mozda u Sloveniji?

Koji deo selidbe vas najvise zanima?

Moji blogovi sluze prvenstveno da pomognu u psihickoj migraciji. Za fizicku cete svi lakse.

 Pisite slobodno u komentarima. 


Susret sa realnoscu nastavak 3

Published on 20:35, 10/08,2019

I sta je tu je. Razmisljam,nasla sam ove ljude koji su me vodili svugde za ruku,stanodavci su od svih koji su bili izabrali bas nas sa ne sredjenim papirima. Ako ovu sansu sada propustim,nikad vise verovatno mi se nece ovoliko posreciti. 

Pristajem,pa sta bude. Vracamo se u stan kod ovi poznanika. Vec pada vece. Situacija se smiruje tj ja se smirujem. Ali ne zadugo jer treba da nazovem mamu,da joj ispricam sta smo uradili. Naravno da sam preplakala razgovor.

Vidite,ja sam znala godinu dana unapred da idem,sve sam isplanirala i krenula sam sa cistim umom ali... Kada sam dosla na lice mesta i kada mi je ta stvarnost udarila samar i kad sam videla to je to,eto to je moj buduci grad,stan,komsija... Ja sam tri puta umrla na lice mesta. Nikada ali nikada niste spremni. Jer praviti sliku u svojoj glavi je jedno a kad dodjete tamo i postanete svesni svega je druga prica.

Ako ste citali moje prethodne blogove,videli ste da ovo nije bio moj prvi pokusaj preseljenja. Iskreno,sve sam isplanirala ali sam se izgleda podsvesno nadala da ce i ovo pasti u vodu.

I valjda kada sam shvatila da se sve ostvaruje,ja sam se slomila.

Oni ljudi su bili onako divni prema meni. Kazu ne moras sama da kuvas dodji kod nas,imamo viska auto mozes da se posluzis kad god,mozes da se zaposlis kod mene u firmi... ma sve na tacni mi daju a ja... Ja gledam kroz njih i mislim si samo pustite me svi.

Samo mi je trebalo sat vremena samoce,da se isplacem i pomirim sa situacijom. Ja tako funkcionisem. Ali ja ceo dan ne uspevam tu pred njima da ispoljim svoje emocije i to me ubija.

Konacno krenemo u prenociste nase da veceramo i da spavamo. Konacno ali konacno. 


Susret sa realnoscu-nastavak

Published on 21:18, 10/07,2019

I tako na prvom razgledanju stana koje je bilo zakazano za 16h objasnimo mi gospodji situaciju. Ujutru moramo otici u opstinu i da se prijavimo na adresu inace muzu propada viza. Zena ljubazno kaze da to ne ide tako i da jos nedelju dana je razgledanje stana nakon cega ce oni izabrati ko ce tu ziveti. Mislim da se nicega ne secam.

Gusi me,prsti su mi plavi,trese mi se telo,zelim sa da placem. Poznanik koji je tu sa nama u ubedjuje zenu da nas izabere a ja se sve mislim pusti je samo da nam kase ne i da se vracam za Srbiju. Medjutim,kaze zena da ce pricati sa muzem i da ce nam se javiti. Vracamo se mi opet u stan kod tih poznanika. Oni me kao tu nesto tese a meni sve gore. Prosto vidim nije to za mene i spremna sa da idem kuci. Znaci uopste me nista ne interesuje. Ja sam stvarno u nekom momentu mislila to je to moram kod lekara nije mi dobro i kraj. Sa druge strane razmisljam to je samo napad panike i mogu da ga kontrolisem mislima. Moram kako znam da se smirim. Ne smem da stignem do lekara,nemam ni osiguranje ni nista kako cu sad. 

Eto ti gazda stana zove u 17h da dodjemo. E vala reko sas ce nas on odbiti i idem kuci. On milion pitanja i potpitanja i kaze javice nam u 18h. Jos sat vremena agonije. Uspem nekako da se smirim,jer sam skontala da se njemu ne svidja sto ja nemam skroz sredjene papire i sad sam ubedjana da ce nas odbiti.

Eto ti njega u 18h,javlja nam uslove (trazio je malo veci depozit) i kaze ako odgovora stan je vas. Mislim ze covece ma da li si ti krsten od svih ljudi kojjnsu ti tu ti izaberes mene koja hoce kuci.

 Nastavak u sledecem blogu


Susret sa realonoscu

Published on 23:03, 10/05,2019

Posle duge godine cekanja i planiranja,muz dobija drugu vizu u septembru.

Zvanican plan je da predamo za moju vizu u decembru,nesto pre praznika ali... Uvek ono ali.Muz me zove i saopstava mi kako mora da se prijavi na adresu u roku od osam dana. Na ugovoru mora da se nadje i moje ime radi daljeg procesa. Ne mogu da nadjem stan,da izaberem grad,da se snadjem.Preko grupe nasih ljudi na facebook-u upoznajem coveka koji mi pomogne u svemu. Nadje stan koji je u renoviranju u njihovom komsiluku,dogovori obilazak i rezervise prenociste. cula sam se sa njim preko messenger-a.Uglavnom sa totalno nepoverljiva ali u ovom slucaju vise gubi on nego ja ako je u pitanju prevara tako da se nesto bas i ne sekiram.

Sve spremno,krecemo.E sad... U glavi je situacija cista jer naravno planiramo ovo vec godinu dana. Stizemo u jedan grad u Sloveniji da se nadjemo sa zenom koju sam isto upoznala preko te grupe i koja mi je pomagala isto oko stanova.

Sve je odlicno,ali meni je zaista lose.Pocinjem da se tresem i da osecam gusenje.Ne govorim nikom nista i nastavljamo put. Stizemo na odrediste.Dolazimo da ljudi sa facebook-a i gle cuda stvarni su. Uz kafu cekamo da dodje dogovoreno vreme obilazka naseg stana. Meni je sve gore. Toliko snaznih emocija da i sada dok Vam ovo pisem mogu opet da ih prozivim.

Stan je extra,kakvih sam se nagledala na netu.Dolazim na izmak snaga i imam osecaj da cu se onesvestiti.Znaci ljudi moji toliko strasan napad panike da ja ne znam kako sam to prezivela.

Zelim samo da placem i idem kuci.

Pisem Vam suvise detaljno jer ovo je deo o kom ce Vam retko ko pricati. Svi Vam govore to i to vam treba od papira (ako vam i kazu sve) i bice to sve dobro. Znaci tacno bi izlemala svakog ko mi to kaze jer to je poslednje sto zelite da cujete.Poslednje sto zelite da cujeto je to zato sto vi to vec i sami sebi ponavljate ko papagaj i muka Vam je vec od toga.

Sledi totalna katastrofa u sledecem blogu.

Da li nas ima jos sa ovakvim iskustvima? 

 

 


Pruzi korak

Published on 19:56, 10/03,2019

Svaki korak znaci.

Skinite aplikaciju "Pruzi korak" i pomozite deci oboleloj od raka.

Svaki korak koji napravite drustveno odgovorne kompanije ce unovciti i uplatiti Nacionalnom udruzenju roditelja dece obolele od raka kao donaciju za izgradnju nove roditeljske kuce.

1km=100din

Prilikom vec realizovane izgradnje Pruzi korak je na ovaj nacim doprineo sa nesto vise od 3 miliona dinara.

Samo je potrebno da skinete aplikaciju.Jer verujem da telefonon vec sada nosite sa sobom dok obavljate svakodnevne obaveze. 


Odluka o preseljenju

Published on 17:09, 10/03,2019

Selimo se u Sloveniju. Elem,posto ni odluka ni selidba nije nimalo laka opisivacu vam moj proces selidbe,sve sto me je snaslo. I ono najbitnije o cemu retko ko prica "migracijski emocionalni rolekoster".

Odluku o preseljenju doneli smo (muz i ja) jos tokom 2016 godine.Posto sam po struci zdravstveni radnik prva destinacija bila je Nemacka. Nasla sam neki taj strava program,prosla sito i reseto da me prime i posle pola godine i polozena dva stepena nemackog odustala. Odustala,mislim da ne znam tacno ni ja iz kojih razloga.Bila sam zestoko zagrejana za to da odem. Kad sam se te godine udavala nisam zelela poklone,nista za kucu i domacinstvo jer Boze moj na sva zvona sam objavila da idemo i sta ce mi sta ovde.Iz cega dolazimo do prvog pravila: nikad ne trubite svima o takvim svojim planovima jer je sansa 50%/50% kolika god da je zelja da vam se planovi izjalove. I tako onda dodjete do 2019 god. i svi vas i dalje pitaji "zar ne idete vi u Nemacku". Undecided

Posto plan propada,zaposljavam se na benziskoj pumpi kao kasir i moji svi padaju u depresiju zbog odabira posla. Zasto ne radim u struci pisacu vam u jednom blogu.Tu se nekako smiruje zelja za inostranstvom. Cak dobijem unapredjenje u administratora/sefa sto me dovodi do teskog psihickog brodoloma o cemu cu vam jednom isto pisati jer je vrlo mucno i poucno iskustvo. Zbog toga se javlja zelja za ponovnim begom.

Na red dolazi Slovacka. Kao slovaci lako dobijamo papire.Moj muz nije odusevljen jer je vec ranijih godina radio tamo ali zbog svega sto se izdesavalo pristaje.I ovaj scenario se izjalovi bezveze.I tako vam mi svugde negde idemo a nigde ne odemo.

Posto je muz vozac,desava se to da njegov gazda otvara prevoznicku firmu u Sloveniji u tu opet dolazimo do nadam se poslednje odluke o preseljenju. Morali smo da cekamo godinu dana odnosno da muz dobije drugu vizu na dve godine kako bi imali pravo na spajanje porodice. Sada smo u procesu spajanja. U borbi sa emocijama,papirima i svacim jos.

Vezite se krecemo u Slo.