Migracija i sve sto ona nosi

Susret sa realnoscu-nastavak

Celo vreme sam se nadala da nam nece izdati stan,muza ce vec firma prijaviti na tu neku njihovu adresu i ja idem kuci.

Mislila sam eto kao nisam uspela zbog tog stana i kao nisam ja bas toliko kriva. Imala sam to neko opravdanje da meni bude lakse. Izdali su nam stan ne znam ni kako ni zasto sam pristala na to. Otisli smo u prenociste,imala sam groznu noc. Ujutru smo otisli po ugovor i da se prijavimo.Sve smo obavili i krenuli kuci. Imala sam vremena jos neka 2 meseca dok moji papiri budu gotovi.

Tada mi se konacno razbistrilo. Pa sto se ja mucim? Ako ne budem mogla ili zelela da se vratim jednostavno necu. Propasce mi pare koje sam dala kao depozit? Ma neka propadaju,ja sam ih zaradila zaradicu ih opet. Stanodavac ce imati lose misljenje o meni? Ma neka ima i tako me vise u zivotu nece videti. Jednostavno postupicu kako se budem osecala,uradicu sta je najbolje za mene i apsolutno me nece biti briga sta ce ko da misli. Na kraju ja ipak ostajem sama sa sobom a ne sa tim ljudima i tada je najbitnije da se sama dobro osecam.

Dosla sam kuci nikad srecnija. Stavila sam na vagu dobro i lose. Nista mi to nije pomoglo iskreno. Bilo je fifti fifti. Razmisljala sam svakodnevno pomalo kako bi bilo da odem. Postajala sam srecnija pri pomisli da odlazak (valjda me gurala zelja da budem tetka iz inostranstva :D).

Verovatno,kada se sve sleglo nestao i je i strah od nepoznatog. Jer nepoznata je sada vec poznato. Znam kako mi izgleda stan,komsiluk,prodavnica,mesto. Imam cak i neke nove prijatelje.

Kada sam se vec preselila shvatila sam da sam ja u ta dva horor dana ustvari prebolela svoje preseljenje. Jer kada sam se stvarno preselila bila sam vec kao domaca. Bilo je puno,puno lakse. Danas sam i zahvalna na tome sta sam tada prezivela.

Preporucujem svakome ko je u mogucnosti da pre preseljenja obidje mesto u kom ce ziveti. Na taj nacin cete eleminisati strah od nepoznatog koji igra veliku ulogu. Lakse je kada se ide u poznato. Lakse zamislite sve u glavi. Takodje bi preporucila da budete zahvalni na prilici da odete u to mesto ili drzavu. Kao i da vizualizirate sebe na tom mesto srecnu/srecnog.

I bice lakse. Ulozite vreme u psihicku prepremu sebe. Bice nepreconljivo. :)